Zadužbina Miloša Crnjanskog

Управни одбор

УПРАВНИ ОДБОР ЗАДУЖБИНЕ МИЛОША ЦРЊАНКОГ

Тестаментом Видосаве Црњански (1894-1978), удове Милоша Црњанског, који је она сачинила 6. јула 1978. год, одређено је да Фондом, односно Задужбином Милоша Црњанског, управља Управни одбор. Прва три члана Управног одбора одредила је сама Видосава Црњански: Николу Милошевића, професора књижевности Универзитета у Београду, Борислава Михајловића Михиза, књижевника и Вељка Ковачевића, адвоката. Њима су се потом придружили још Бошко Петровић (Матица српска), Милош Стамболић (Нолит), и Милорад Ђурић (Српска књижевна задруга) и Владимир Стојшин (Удружење књижевника Србије). Ових седам имена чинила су први Управни одбор Задужбине, који је за свог председника, 7. јуна 1980. године, изабрао Николу Милошевића, који је ту дужност обављао до краја свога живота. После смрти Вељка Ковачевића, Владимира Стојшина и Бошка Петровића, за нове чланове Управног одбора изабрани су Раде Микијељ, Ђорђије Вуковић и Божидар Ковачек. А како је Нолит одустао од копродукције на критичком издању Дела Милоша Црњанског, а овом пројекту приступио БИГЗ, на место Милоша Стамболића (Нолит) изабран је Димитрије Тасић (БИГЗ). Када се, из здравствених разлога, Раде Микијељ повлачи из Управног одбора, замењује га Иван Јанковић. Због све значајнијег учешћа у остварењу пројекта Дела Милоша Црњанског, у Управни одбор улази и Владимир Димитријевић (L’Age d’Homme, Lausanne), а после оставке Ђорђија Вуковића, нови представник Удружења књижевника Србије у Управном одбору постаје Срба Игњатовић.

* * *

МИЛО ЛОМПАР – ПРЕДСЕДНИК 
ЗАДУЖБИНЕ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Управни одбор Задужбине Милоша Црњанског, на седници одржаној 22. марта 2007. године, којом је председавао потпредседник Задужбине др Иван Јанковић, једногласно је за новог председника Задужбине изабрао др Мила Ломпара, професора Филолошког факултета у Београду, угледног писца и изузетног познаваоца дела Милоша Црњанског.

Мило Ломпар је рођен 1962. године у Београду. Завршио је Групу за југословенске књижевности и општу књижевност на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету је докторирао са тезом о „Историјском, поетичком и књижевном наслеђу XVIII и XIX века у позним делима Милоша Црњанског“, пред комисијом коју су чинили академик Никола Милошевић, проф. др Јован Деретић и проф. др Новица Петковић. На Филолошком факултету у Београду је професор за Српску књижевност XVIII и XIX века и Културну историју Срба.

Био је генерални директор Политике а. д. (2005-2006).

Објавио је следеће књиге: О завршетку романа (Смисао завршетка у роману „Друга књига Сеоба“ Милоша Црњанског) (Награда „Станислав Винавер“), Модерна времена у прози Драгише Васића, Његош и модерна, Црњански и Мефистофел (О скривеној фигури „Романа о Лондону“) (Награда „Ђорђе Јовановић“), Аполонови путокази (Есеји о Црњанском) (Награда „Лаза Костић“).

Лепа симболика избора Мила Ломпара за председника Задужбине Милоша Црњанског је и у томе што је он још као матурант (1980) добио Октобарску награду града Београда за матурски рад посвећен Другој књизи Сеоба Милоша Црњанског, а као студент (1983) и награду „Стражилово“, коју додељује Задужбина Милоша Црњанског, за два огледа посвећена последњој глави романа Друга књига Сеоба.

Претходни председник Задужбине Милоша Црњанског, од оснивања Задужбине, 1980, па до своје смрти, био је академик Никола Милошевић.

* * *

Од 2007. године састав Управног одбора чине: 

Мило Ломпар, председник
Радивоје Микић
Димитрије Тасић
Горана Раичевић
Срба Игњатовић
Марко Недић
Нада Мирков-Богдановић