Архива

16.12.2011

Зорану Петровићу награда "Милош Црњански"

Награда "Милош Црњански" за 2009/2011. годину, коју додељује истоимена Задужбина, уручена је јуче у Коларчевој задужбини Зорану Петровићу, писцу из Крагујевца и колумнисти "Блица" за роман "Камен близанац" (Геопоетика).Ово признање подстиче домаће књижевно стваралаштво и додељује се бијенално за најбољу прву књигу писцу из свих области у којима се огледао Црњански (поезија, роман, приповетка, есеј, драма). 

Зоран Петровић се нашао у изузетном друштву лауреата међу којима су стваралачке величине попут Борислава Пекића, Радослава Петковића, Душана Ковачевића, Драгана Великића, Гордане Ћирјанић...

- Сваки писац ово очекује читавог живота, посебно они из моје генерације која је васпитавана на делу, случају и свему ономе што је остварио Милош Црњански - казао је Зоран Петровић, и додао да је "од Црњанског доста рано научио а касно показао личну дрскост да књижевне родове меша у оквиру истог штива, да усклађује у целину која неће бити поетска ни потпуно прозна.Од великог мештра сам научио и да се занат краде а не преписује".

У сопштењу жирија (проф. др Мило Ломпар, проф. др Радивоје Микић и Димитрије Тасић, између осталог, пише "да је песник Петровић својим романсијерским првенцем ‘’Камен близанац‘’ сложеној причи која има два тока, две равни о времену Првог српског устанка, показао како прво дело у једној књижевној врсти може бити сасвим зрело и уверити нас да пред собом имамо писца коме су се врата српске књижевности широм отворила".
(Блиц, Бгд., 16.12.2011)

***
26.10.2011

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ 
НАГРАДЕ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ 2009/2011.


Зоран Петровић: Камен близанац
(Геопоетика (Бгд., 2010)

Настојећи да открије оне најопштије одлике српске књижевности, Јован Деретић је, увиђајући значај историјске тематике у све три њене макроцелине, рекао да је "основна структура српске књижевности – књижевност као историја". Једно од дела са самог краја прве деценије XXИ века које потврђује такву књижевно-историјску перспективу у гледању на нашу књижевност је и роман "Камен близанац" Зорана Петровића. Аутор је збивања о којима приповеда сместио у време Првог српског устанка, желећи тиме, сасвим очигледно, да саму историјску подлогу учини нечим што је посебно важно за обликовање и саме приче и њеног дубљег смисла. Одлучивши, пак, да у средиште приче постави један необични лик, лик Србина који је, мимо своје воље и стицајем историјских околности, прешао у ислам и морао да живи на турском двору припремајући се за сасвим особен облик службе, Зоран Петровић је читаоцу, већ на самом почетку романа, желео да скрене пажњу на то да се његов роман неће развијати као класична историјска прича која је чврсто везана за приповедно становиште које један важан део историје гледа искључиво са српског становишта.

Отуда је и неопходно да се одмах нешто каже о типу приче за коју се определио Зоран Петровић у свом романсијерском првенцу. Мада су му, сасвим очигледно, блиска различита искуства модерне књижевности, он се определио за тип приче који има два тока, за тип приче у којој се дубљи смисао обликује у некој врсти укрштаја, тачније накнадног симболички мотивисаног споја иначе различито остварених рукаваца приче. О чему је реч?

Најједноставније речено, читалац у оквиру сваког поглавља приче са барокно конципираним насловом најпре сусреће казивање о селамима и селамском језику, о једној особеној граматици преношења порука са шифрованим значењем, а потом тече сама прича о догађајима који се одвијају најпре у престоници турске царевине а потом у устаничкој Србији. То је и разлог што су два тока у Петровићевом роману остварени на различите начине. У делу који говори о селамима и селамском језику доминира есејистички интонирано казивање, пошто циљ није да се казивањем нешто непосредно дочара већ да се читаоцу сугерише да га у том рукавцу приче очекује оно што је по својој суштини езотеријско ("Селами се, за разлику од писама, у разним облицима шаљу, али увек, у крајњем значењу остају исти, јер увек казују оданост и љубав").

...................

Причајући једну сложену, у две равни остваривану причу о времену Првог српског устанка, спајајући у тој причи неколико типова и тонова приповедања, Зоран Петровић је показао како прво дело у једној књижевној врсти може бити сасвим зрело и може нас уверити да пред собом имамо писца коме су се врата српске књижевности широм отворила.

Жири
Проф. др Мило Ломпар, председник
Проф. др Радивоје Микић
Мр Димитрије Тасић

***
26.10.2011

НАГРАДА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ 2009/2011. 

ОДЛУКА О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ ЗА 2009/2011. г. 

Задужбина Милоша Црњанског, на 118. рођендан писца, објављује да је Награда Милоша Црњанског за 2009/2011. годину додељена ЗОРАНУ ПЕТРОВИЋУ за роман КАМЕН БЛИЗАНАЦ, у издању Геопоетике, Београд, 2010. Награда се састоји од новчаног износа(2.000 евра, у динарској противвредности), Повеље и Медаље (бронзани одливак са ликом Милоша Црњанског). Дан уручења Награде биће накнадно објављен. Жири за доделу Награде радио је у саставу: проф. др Мило Ломпар, председник, проф. др Радивоје Микић и Димитрије Тасић, чланови. 
У Београду, 26. октобра 2011. г.

***
26.11.2009

УРУЧЕНА НАГРАДА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ 2007-2009.

Добитник Награде је Дејан Стојиљковић за роман Константиново раскршће

Дана 26. новембра ове године, у Малој Сали Коларчеве задужбине уручена је Награда Милоша Црњанског 2007-2009. Дејану Стојиљковићу за његов први роман Константиново раскршће, у издању београдске Лагуне.

Лауреату је награду уручио председник Задужбине Милоша Црњанског, проф. др Мило Ломпар.

Свечаност је почела емитовањем звучног записа "Ламента над Београдом”, који је Милош Црњански прочитао 27. октобра 1965. на Коларцу, на свом првом јавном наступу у Београду после повратка у земљу након 25-тогодишњег изгнанства.

У образложењу жирија Задужбине Милоша Црњанског, у саставу: проф. др Мило Ломпар, председник и проф. др Радивоје Микић и Димитрије Тасић, чланови, истиче се да је "лауреат наградјени роман обликовао као спој неколико подврста романа и макар несвесно ушао у ону групу српских романописаца којој припадају и Црњански и Пекић, који су показивали своје књижевно умеће у оквиру једне сасвим специфичне врсте романа. Стојиљковић је успео да избегне клише ратне прозе, иако је причу сместио у временски оквир последње године Другог светског рата.

Осим стварносне равни у роману је присутна и она која сеже ка ономе што се назива "роман тајни", или мистификација, чији је циљ да увери читаоца да видљиив слој није и једини и помаже разумевању смисла и садржаја историјских и других збивања.”

Награда за коју је Стојиљковић у својој Речи захвалности рекао да је добар ветар у ледја за даље путовање кроз свет литературе", састоји се од Повеље, Медаље са бронзаним одливком лика Милоша Црњанског и новчаног износа у противвредности од 2.000 евра.

Свечану беседу у част Црњанског одржао је проф. Ломпар који је ставио акценат на оспоравања која су га пратила кроз цео живот јер је имао снаге и талента да унесе модерност у интегралну верзију српске културе, храбро мењајући књижевне форме које је користио као и различите жанрове, без страха да ће то умањити вредност његовог књижевног опуса. Проф. Ломпар је представио и нову књигу предходног доживотног председника Задужбине академика Николе Милошевића "Буктиње" (коју је проф. Ломпар и приредио), а коју је објавила Задужбина у сарадњи са новосадским издавачем "Орфеусом”.

У пригодном уметничком програму учествовао је Хор слависта Филолошког факултета.

На крају свечаности, секретар Задужбине Димитрије Тасић се захвалио донаторима Награде – београдским фирмама ЛИГХТ ДЕСИНГ ЦЕНТАР, ТИМ-ЦЛУБ, ЛАНУС, МЛИН-ПРОДУКТ, УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ, и појединцима – ИВАНУ БЕНДЕРУ и академском сликару РАДИСЛАВУ ТРКУЉИ, који је Задужбини даровао свој портрет младог Црњанског (уље на платну), а председник Задужбине др Ломпар уручио је донаторима књиге Милоша Црњанског и Николе Милошевића.

***
08.06.2009

НОВА ИЗДАЊА КЊИГА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ 
И О МИЛОШУ ЦРЊАНСКОМ 

Ове године објављено је више нових издања дела Милоша Црнајнског, као и књига о Милошу Црњанском.

У издању ПАРНАС БООК-а из Ваљева објављена су Изабрана дела Милоша Црњанског у једном тому, са предговором Николе Милошевића. Ово издање садржи три романа: Сеобе,Роман о Лондону и Дневник о Чарнојевићу. Поезија је представљена Лириком Итаке саКоментарима. Објављени су и Код Хиперборејаца и Свети Сава. Под насловом Црњански о националсоцијализму представљен је избор Дневних новинских вести, Политичких репортажа, Политичких коментара и Путописа. Посебно поглавље посвећено је Идејама Милоша Црњанског.

Издавачка кућа ЦИД из Подгорице објавила је Роман о Лондону, у два издања: у тврдом и полукожном повезу, са поговором проф. др Мила Ломпара и илустрацијама Босиљке Кићевац.

НОЛИТ из Београда објавио је Кап шпанске крви, а ПРОМЕТЕЈ из Новог Сада – Антологију Црњански.

Ових дана у Задужбину Милоша Црњанског стигли су први примерци три књиге Милоша Црњанског у преводу на румунски језик: Лирика Итаке (двојезично), Стражилово (двојезично) иДневник о Чарнојевићу. Књиге је објавила издавачка кућа БРУМАР из Темишвара, а на румунски их је превео Јоан Радин Пејанов, који је у књизи Стражилово објавио и поговор о песнику.

У НОЛИТУ (Београд) објављено је и друго издање књиге Мила Ломпара Црњански и Мефистофел.

***
22.03.2009

МИЛО ЛОМПАР – НОВИ ПРЕДСЕДНИК 
ЗАДУЖБИНЕ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Управни одбор Задужбине Милоша Црњанског, на јуче одржаној седници (22. марта ове године), којом је председавао потпредседник Задужбине др Иван Јанковић, једногласно је за новог председника Задужбине изабрао др Мила Ломпара, професора Филолошког факултета у Београду, угледног писца и изузетног познаваоца дела Милоша Црњанског.

Мило Ломпар је родјен 1962. године у Београду. Завршио је Групу за југословенске књижевности и опсту књижевност на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету је докторирао са тезом о Историјском, поетичком и књизевном наследју XВИИИ и XИX века у позним делима Милоша Црњанског, пред комисијом коју су чинили академик Никола Милошевић, проф. др Јован Деретић и проф. др Новица Петковић. На Филолоском факултету у Београду је професор за Српску књижевност XВИИИ и XИX века и Културну историју Срба.

Био је генерални директор Политике а. д. (2005-2006).

Објавио је следеће књиге: О завршетку романа (Смисао заврсетка у роману "Друга књига Сеоба" Милоса Црњанског) (Награда "Станислав Винавер"), Модерна времена у прози Драгише Васића, Његош и модерна, Црњански и Мефистофел (О скривеној фигури "Романа о Лондону")(Награда “Дјордје Јовановић”), Аполонови путокази (Есеји о Црњанском)(Награда “Лаза Костић”).

За избор Мила Ломпара за председника Задужбине Милоша Црњанског има лепе симболике и у томе да је он још као матурант (1980) добио Октобарску награду града Београда за матурски рад посвећен Другој књизи Сеоба Милоша Црњанског, а као студент (1983) и наградуСтражилово, коју додељује Задужбина Милоша Црњанског, за два огледа посвећена последњој глави романа Друга књига Сеоба.

Претходни председник Задужбине Милоша Црњанског, од оснивања Задужбине, 1980, па до своје смрти, јануара ове године, био је академик Никола Милошевић.

***
08.02.2009

ДАН СЕЋАЊА НА НИКОЛУ МИЛОШЕВИЋА 

Дана 8. фебруара, Задужбина Милоша Црњанског и Удружење књижевника Србије оџали су, у Сали Удружења књижевника Србије, Комеморацију поводом смрти академика Николе Милошевића, председника Задужбине Милоша Црњанског. Комеморацији су присуствовали и госпођа Сенка Милошевић и господин Душан Милошевић, супруга и син пок. Николе Милошевића.

На овом Дану сећања на Николу Милошевића говорили су Иван Јанковић, Срба Игњатовић, Вук Крњевић, Мило Ломпар, Зоран Аврамовић, Јован Делић, Гордана Боранијашевић и Димитрије Тасић.

Из речи Димитрија Тасића, секретара Задужбине Милоша Црњанског:

Председник Задужбине Милоша Црњанског Никола Милошевић постао је истог оног дана када је Задужбина великог песника и основана – дакле, 7. јуна 1980. године, на оснивачкој седници Управног одбора. Избор Николе Милошевића за председника Задужбине био је сасвим природан, јер је он већ у то време важио за првог, новог, јединственог тумача дела Милоша Црњанског после рата. Никола Милошевић је још 1964. године, поводом објављивања Друге књиге Сеоба, док је њен аутор још увек био у изгнанству и док је његово име и дело још увек грубо затамњивала пресуда Марка Ристића да је Црњански »мртав песник«, у часопису Дело објавио део свог есеја у коме је указао на високу уметничку вредност Друге књиге Сеоба, а посебно на њену метафизичку димензију. А, опет, вредност овог Милошевићевог есеја први је уочио нико други него сам Црњански, који је од редакције Дела добио примерак часописа. Црњански, иначе познат по шкртости у похвалама књижевним критичарима, пише из Лондона Николи Милошевићу подуже писмо и у њему, између осталог, и ове речи: »То што сте Ви написали... то је најозбиљније у хрпи оног што сам читао досад о мом роману... Ви сте, са Вашим приказом, без обзира ко сте и каква Вас будућност чека, нова и лепа појава међу нашим критичарима. Свашта се нашло у другој књизи Сеоба, само не оно што је писац хтео, а што сте Ви нашли. Иако чујем да сте млад човек по годинама, и тек почетник међу професорима универзитета, ја сам желео да Вам кажем да сам после много година, први пут, читајући Вас, видео, да критика и код нас неће више бити само вика на пијацама, него да ће писац моћи да рачуна са људима који ће запазити и оно што је у делу била интелектуална интенсија писца.«

Неколико година касније, 1970, Милошевић ће објавити и своју књигу Роман Милоша Црњанског, истичући да је то врхунац српске прозне књижевности. Али Милошевић се не само највише приближио пишчевом делу него и самом писцу, као човеку, остајући у његовој близини до последњих му дана, а настављајући да се бави његовим делом до својих последњих. Разумљиво је онда што је удовица песникова у своме тестаменту Николу Милошевића одредила као једног од извршилаца њеног тестамента, као доживотног члана Жирија за доделу »Награде Милоша Црњанског«, а и једног од прва три члана будућег Управног одбора песникове задужбине, који ће га и изабрати за председника Задужбине, да је води ево већ непуне три деценије, а последњих годину и тешко болестан.

***
24.01.2009

ПРЕМИНУО НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ, 
ПРЕДСЕДНИК ЗАДУЖБИНЕ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
 

У ноћи између 23. и 24. јануара ове године, у болници на Бежанијској коси, после дуге и тешкеболести, у 78. години живота, преминуо је академик, проф. др Никола Милошевић, председник Задужбине Милоша Црњанског.

Никола Милошевиће је рођен 1929. г. у Сарајеву. Средњу школу је завршио у Београду, као и студије (одсек за чисту филозофју), на Филозофском факултету, где почиње и са радом – на Катедри за светску књижевност. Од 1970. године је редован професор, а члан САНУ постаје 1991. Био је председник Српског филозофског друштва. Један је од оснивача Демократске странке, као и оснивач и председник Српске либералне странке и председник Политичког савета удружених Српске либеране странке и Српског народног покрета. Био је посланик Српске народне скупштине садашњег сазива.

Никола Милошевић је аутор великог и значајног опуса, који чине филозофска, књижевно-теоријска, есејистичка и критичарска дела:

 Антрополошки есеји, Негативни јунак, Роман Милоша Црњанског, Идеологија, психологија и стваралаштво, Андрић и Крлежа као антиподи, Зиданица на песку, Шта Лукач дугује Ничеу, Филозофија структурализма, Достојевски као мислилац, Марксизам и језуитизам, Психологија знања, Полемике, Антиномије марксистичких идеологија, Православље и демократија, Књижевност и метафизика, Филозофија и психологија, Царство божје на земљи, Филозофија диференције, Има ли историја смисла? Аутор је и три романа: Нит михољског лета, Кутија од орахове љуске иСенке минулих љубави. Пред смрт, објавио је своју последњу књигу – Политички споменар, а пред изласком из штампе је француски превод његовог романа Сенке минулих љубави , у издању Л Аге д Хомме из Лозане.

Добитник је Октобарске награде и Награде "Исидора Секулић", које је одбио. Примио је у руке само

 Повељу Црњански, коју су му доделили, као првом добитнику, мештани Иланџе, поводом 110-тогодишњице рођења Милоша Црњанског.

Академик Никола Милошевић био је председник Задужбине Милоша Црњанског од њеног оснивања, 7. јуна 1980. године. У раду Задужбине оставио је неизбрисиви траг.

***