Zadužbina Miloša Crnjanskog

О задужбини

Задужбина Милоша Црњанског званично је основана 7. јуна 1980. године, на Оснивачкој седници Управног одбора, средствима која је за ту сврху завештала Видосава Црњански (1894-1978), удова Милоша Црњанског. Зато право рођење Задужбине и везујемо за мало старији датум – за 6. јули 1978. Тог дана је госпођа Црњански, предосећајући свој блиски крај и да ће поћи у сусрет преминулом супругу Милошу (1893-1977), у своме стану, у Београду, Маршала Толбухина 81, сачинила тестамент и њиме завештала Фонд будуће Задужбине.

"Чиним то – записује у тестаменту песникова удовица - на начин како би то учинио и мој Милош, с којим сам у браку провела пуних 57 година, делећи с њим како радости његове славе тако исто и горчину његова страдања. За мене живот још има смисла и значаја само уколико бих још и сама могла допринети да се сачува трајна успомена на ту ретку и изузетну личност чије је дело ушло у саме врхове српске књижевности".

Тестаментом је одређено да ће Фондом, односно Задужбином, управљати Управни одбор. Прва три члана Управног одбора одредила је сама Видосава Црњански: Николу Милошевића, професора књижевности Универзитета у Београду, Борислава Михајловића Михиза, књижевника и Вељка Ковачевића, адвоката. Њима су се потом придружили још Бошко Петровић, Милош Стамболић, Владимир Стојшин и Милорад Ђурић. Ових седам имена чинила су први Управни одбор Задужбине, који је за свог председника, 7. јуна 1980. године, изабрао Николу Милошевића, који је ту дужност обављао током читавог живота.

Основни циљеви Задужбине су, како је то и у тестаменту госпође Црњански назначено, да трајно чува успомену на Милоша Црњанског, да брине о објављивању његових дела у земљи и иностранству, као и да подстиче домаће књижевно стваралаштво, додељујући "Награду Милоша Црњанског" - домаћем писцу за најбољу прву књигу из свих области у којима се огледао и сам Црњански (роман, приповетка, поезија, драма, есеј, путопис, мемоаристика), као и награду "Стражилово" - за најбољи студентски рад о делу Милоша Црњанског.

Ове награде додељују се од 1981, сваке друге године. До данас је додељено 45 "Награда Милоша Црњанског" и две награде "Стражилово".

Међу добитницима "Награде Милоша Црњанског" има значајних имена наше савремене књижевности, као што су: Борислав Пекић, Борислав Михајловић Михиз, Радослав Петковић, Милосав Тешић, Душан Ковачевић, Дејан Медаковић, Мирослав Поповић, Јудита Шалго, Александар Гаталица, Гордана Ћирјанић, Милош Комадина и други, а награду "Стражилово" добили су само Мило Ломпар и Гордана Јањушевић.

Године 1990. Задужбина Милоша Црњанског почиње и са својом издавачком делатношћу. Те године, о тристагодишњици Велике сеобе Срба, 1690-1990, објављује се јубиларно издање, у једном тому, Сеоба и Друге књиге Сеоба.

Почев од 1993. године (о стогодишњици рођења Милоша Црњанског), Задужбина је почела да остварује свој највећи пројект – приређивање и објављивање целокупних дела Милоша Црњанског, под насловом Дела Милоша Црњанског, а по принципима критичког издања. Досад је објављено 10 томова (Лирика, Код Хиперборејаца, Сеобе, Друга књига Сеоба, Путописи, 1-2, Приповедна проза, Књига о Микеланђелу и Есеји и чланци, 1-2), а може их бити још толико. Овај пројекат водио је Уређивачки одбор, са Живорадом Стојковићем као одговорним уредником и члановима: Николом Бертолином, Ђорђијем Вуковићем, Душаном Иванићем, Николом Милошевићем, Новицом Петковићем и Бошком Петровићем.

Задужбина Милоша Црњанског издала је и три зборника Сербиа и коментари (1988/89, 1990/91. и 1993/95).

Просторије Задужбине налазе се у Дечанској 8.