Pesma nedelje

 

Miloš Crnjanski

 

POVORKA

Pri kraju mladosti tek
      teško, čudno, obuze me ljubav. 

Prvo mi se u bludi nešto javi,
      belo i mirno, kao daleko stado.
Posle se susretoh sa trešnjom,
      i, kao u frulu, svirah,
            u jedan potok plavi. 

Duh mi je izgubio, tako, snagu.
      a telo se ispunilo
            nekom lomnošću.
zaželeo sam da milujem rukom
      prugu vidika, bistru i blagu. 

Misli mi jasne iščeznuše,
      u neprekidnom smešenju tamnom.
A polako se skupiše, sa svih strana,
      povorke procvalih trešanja,
      da pođu, pođu, sa mnom. 

Pred njima, nasmešen,
      sa brda na brdo,
      sa reke na reku,
            eto, ja,
      zbunjen i bezbrižan,
      igrajući,
      poskakujući.

1924.

***