Што сте црна као крст?
И масна ко месарска врата?
Та сенка вам личи на мач чврст,
а скупља сте од злата. 

Што се кријете у робијашки врт
и цветате иза зида?
Још нас има што волимо смрт
и на вама висити – од стида. 

Што не би пошла на врхунце,
ко краљеви и вође?
Силнија сте но јарко Сунце,
нек вам се клања ко прође. 

Та грлили смо горе од вас
и носили на олтаре.
Па кад Исус не спасе нас,
ваше ће руке старе. 

Та ви сте још сваком народу донели
понос, и спас, и радост.
Та к вама су ишли који су хтели
част на свету, и младост. 

Па што би дошла тако тајно
и погнула своју главу?
Хоћемо да вас дочекамо сјајно
са песмом у вашу славу. 

Лепше се на вама по небу шета,
по земљи има блата.
Чвршће грлите но невеста заклета
око млада врата. 

Па кад је срце лудо тако
да више воли поштење
и све за чим је свет толико плако
но помије и корење. 

Што би се крила у робијашки врт
и цветала иза зида?
Још нас има што волимо смрт
и на вама висити – од стида. 

Што сте црна као крст?
И масна ко месарска врата?
Та сенка вам личи на мач чврст,
а скупља сте од злата.