Draga, tenorista više nema.
Na mesecu ne drema
Don Huan više.
Na glavi mi nije perjanica crna,
ni ruka puna bisernih zrna,
a noć ne miriše. 

Na mrtvima sam proveo mladost,
tvoj mladež na dojci nije radost,
koja je nekad bila. 

Pa i na tebi nije više svila,
sa ljudima radiš ceo dan,
za ljubav ne čekaš da cveta jorgovan,
ne gledaš sa tornja za mnom. 

Al nikad nisam zbog tebe plako,
niti sam našo u ljubavi pako,
ko otrov u cvetu tamnom. 

Glava ti je bleda i čista,
niko ne zna kako tužno beše,
kad si mi došla, bleda, a strasna,
vita kao dete, i prečista. 

U mraku samo kad mi ideš,
a oči ti se bolno smeše,
čini mi se ide mi krasna
prosta sirota mati božja.