Да ли знаш још наше ноћи будне
        кад су у јоргована румене сенке,
        кад је таван као жудне
                небу уперене очи? 

Да ли си осетила да свуд то боли
       не само код нас: бити млад.
       И носити у души неку мутну сету
       што све, а да помоћи може, воли? 

И да ли си се већ једном утешила
      да је то младост:
              та болна мутна судба? 

Карловци, 1918.