Arhiva

16.12.2011

Zoranu Petroviću nagrada "Miloš Crnjanski"

Nagrada "Miloš Crnjanski" za 2009/2011. godinu, koju dodeljuje istoimena Zadužbina, uručena je juče u Kolarčevoj zadužbini Zoranu Petroviću, piscu iz Kragujevca i kolumnisti "Blica" za roman "Kamen blizanac" (Geopoetika).Ovo priznanje podstiče domaće književno stvaralaštvo i dodeljuje se bijenalno za najbolju prvu knjigu piscu iz svih oblasti u kojima se ogledao Crnjanski (poezija, roman, pripovetka, esej, drama).
 
Zoran Petrović se našao u izuzetnom društvu laureata među kojima su stvaralačke veličine poput Borislava Pekića, Radoslava Petkovića, Dušana Kovačevića, Dragana Velikića, Gordane Ćirjanić...

- Svaki pisac ovo očekuje čitavog života, posebno oni iz moje generacije koja je vaspitavana na delu, slučaju i svemu onome što je ostvario Miloš Crnjanski - kazao je Zoran Petrović, i dodao da je "od Crnjanskog dosta rano naučio a kasno pokazao ličnu drskost da književne rodove meša u okviru istog štiva, da usklađuje u celinu koja neće biti poetska ni potpuno prozna.Od velikog meštra sam naučio i da se zanat krade a ne prepisuje".

U sopštenju žirija (prof. dr Milo Lompar, prof. dr Radivoje Mikić i Dimitrije Tasić), između ostalog, piše "da je pesnik Petrović svojim romansijerskim prvencem ‘’Kamen blizanac’’ složenoj priči koja ima dva toka, dve ravni o vremenu Prvog srpskog ustanka, pokazao kako prvo delo u jednoj književnoj vrsti može biti sasvim zrelo i uveriti nas da pred sobom imamo pisca kome su se vrata srpske književnosti širom otvorila". 
(Blic, Bgd., 16.12.2011)

***
26.10.2011

OBRAZLOŽENjE ŽIRIJA ZA DODELU 
NAGRADE MILOŠA CRNjANSKOG 2009/2011.


Zoran Petrović: Kamen blizanac
(Geopoetika (Bgd., 2010)

Nastojeći da otkrije one najopštije odlike srpske književnosti, Jovan Deretić je, uviđajući značaj istorijske tematike u sve tri njene makroceline, rekao da je "osnovna struktura srpske književnosti – književnost kao istorija". Jedno od dela sa samog kraja prve decenije XXI veka koje potvrđuje takvu književno-istorijsku perspektivu u gledanju na našu književnost je i roman "Kamen blizanac" Zorana Petrovića. Autor je zbivanja o kojima pripoveda smestio u vreme Prvog srpskog ustanka, želeći time, sasvim očigledno, da samu istorijsku podlogu učini nečim što je posebno važno za oblikovanje i same priče i njenog dubljeg smisla. Odlučivši, pak, da u središte priče postavi jedan neobični lik, lik Srbina koji je, mimo svoje volje i sticajem istorijskih okolnosti, prešao u islam i morao da živi na turskom dvoru pripremajući se za sasvim osoben oblik službe, Zoran Petrović je čitaocu, već na samom početku romana, želeo da skrene pažnju na to da se njegov roman neće razvijati kao klasična istorijska priča koja je čvrsto vezana za pripovedno stanovište koje jedan važan deo istorije gleda isključivo sa srpskog stanovišta.

Otuda je i neophodno da se odmah nešto kaže o tipu priče za koju se opredelio Zoran Petrović u svom romansijerskom prvencu. Mada su mu, sasvim očigledno, bliska različita iskustva moderne književnosti, on se opredelio za tip priče koji ima dva toka, za tip priče u kojoj se dublji smisao oblikuje u nekoj vrsti ukrštaja, tačnije naknadnog simbolički motivisanog spoja inače različito ostvarenih rukavaca priče. O čemu je reč?

Najjednostavnije rečeno, čitalac u okviru svakog poglavlja priče sa barokno koncipiranim naslovom najpre susreće kazivanje o selamima i selamskom jeziku, o jednoj osobenoj gramatici prenošenja poruka sa šifrovanim značenjem, a potom teče sama priča o događajima koji se odvijaju najpre u prestonici turske carevine a potom u ustaničkoj Srbiji. To je i razlog što su dva toka u Petrovićevom romanu ostvareni na različite načine. U delu koji govori o selamima i selamskom jeziku dominira esejistički intonirano kazivanje, pošto cilj nije da se kazivanjem nešto neposredno dočara već da se čitaocu sugeriše da ga u tom rukavcu priče očekuje ono što je po svojoj suštini ezoterijsko ("Selami se, za razliku od pisama, u raznim oblicima šalju, ali uvek, u krajnjem značenju ostaju isti, jer uvek kazuju odanost i ljubav").

...................

Pričajući jednu složenu, u dve ravni ostvarivanu priču o vremenu Prvog srpskog ustanka, spajajući u toj priči nekoliko tipova i tonova pripovedanja, Zoran Petrović je pokazao kako prvo delo u jednoj književnoj vrsti može biti sasvim zrelo i može nas uveriti da pred sobom imamo pisca kome su se vrata srpske književnosti širom otvorila.

Žiri
Prof. dr Milo Lompar, predsednik
Prof. dr Radivoje Mikić
Mr Dimitrije Tasić

***
26.10.2011

NAGRADA MILOŠA CRNjANSKOG 2009/2011. 

ODLUKA O DODELI NAGRADE MILOŠA CRNjANSKOG ZA 2009/2011. g. 

Zadužbina Miloša Crnjanskog, na 118. rođendan pisca, objavljuje da je Nagrada Miloša Crnjanskog za 2009/2011. godinu dodeljena ZORANU PETROVIĆU za roman KAMEN BLIZANAC, u izdanju Geopoetike, Beograd, 2010. Nagrada se sastoji od novčanog iznosa(2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti), Povelje i Medalje (bronzani odlivak sa likom Miloša Crnjanskog). Dan uručenja Nagrade biće naknadno objavljen. Žiri za dodelu Nagrade radio je u sastavu: prof. dr Milo Lompar, predsednik, prof. dr Radivoje Mikić i Dimitrije Tasić, članovi. 
U Beogradu, 26. oktobra 2011. g.

***
26.11.2009

URUČENA NAGRADA MILOŠA CRNJANSKOG 2007-2009.

Dobitnik Nagrade je Dejan Stojiljković za roman Konstantinovo raskršće

Dana 26. novembra ove godine, u Maloj Sali Kolarčeve zadužbine uručena je Nagrada Miloša Crnjanskog 2007-2009. Dejanu Stojiljkoviću za njegov prvi roman Konstantinovo raskršće, u izdanju beogradske Lagune.

Laureatu je nagradu uručio predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, prof. dr Milo Lompar.

Svečanost je počela emitovanjem zvučnog zapisa "Lamenta nad Beogradom”, koji je Miloš Crnjanski pročitao 27. oktobra 1965. na Kolarcu, na svom prvom javnom nastupu u Beogradu posle povratka u zemlju nakon 25-togodišnjeg izgnanstva.

U obrazloženju žirija Zadužbine Miloša Crnjanskog, u sastavu: prof. dr Milo Lompar, predsednik i prof. dr Radivoje Mikić i Dimitrije Tasić, članovi, ističe se da je "laureat nagradjeni roman oblikovao kao spoj nekoliko podvrsta romana i makar nesvesno ušao u onu grupu srpskih romanopisaca kojoj pripadaju i Crnjanski i Pekić, koji su pokazivali svoje književno umeće u okviru jedne sasvim specifične vrste romana. Stojiljković je uspeo da izbegne kliše ratne proze, iako je priču smestio u vremenski okvir poslednje godine Drugog svetskog rata.

Osim stvarnosne ravni u romanu je prisutna i ona koja seže ka onome što se naziva "roman tajni", ili mistifikacija, čiji je cilj da uveri čitaoca da vidljiiv sloj nije i jedini i pomaže razumevanju smisla i sadržaja istorijskih i drugih zbivanja.”

Nagrada za koju je Stojiljković u svojoj Reči zahvalnosti rekao da je dobar vetar u ledja za dalje putovanje kroz svet literature", sastoji se od Povelje, Medalje sa bronzanim odlivkom lika Miloša Crnjanskog i novčanog iznosa u protivvrednosti od 2.000 evra.

Svečanu besedu u čast Crnjanskog održao je prof. Lompar koji je stavio akcenat na osporavanja koja su ga pratila kroz ceo život jer je imao snage i talenta da unese modernost u integralnu verziju srpske kulture, hrabro menjajući književne forme koje je koristio kao i različite žanrove, bez straha da će to umanjiti vrednost njegovog književnog opusa. Prof. Lompar je predstavio i novu knjigu predhodnog doživotnog predsednika Zadužbine akademika Nikole Miloševića "Buktinje" (koju je prof. Lompar i priredio), a koju je objavila Zadužbina u saradnji sa novosadskim izdavačem "Orfeusom”.

U prigodnom umetničkom programu učestvovao je Hor slavista Filološkog fakulteta.

Na kraju svečanosti, sekretar Zadužbine Dimitrije Tasić se zahvalio donatorima Nagrade – beogradskim firmama LIGHT DESING CENTAR, TIM-CLUB, LANUS, MLIN-PRODUKT, UČITELJSKI FAKULTET, i pojedincima – IVANU BENDERU i akademskom slikaru RADISLAVU TRKULJI, koji je Zadužbini darovao svoj portret mladog Crnjanskog (ulje na platnu), a predsednik Zadužbine dr Lompar uručio je donatorima knjige Miloša Crnjanskog i Nikole Miloševića.

***
08.06.2009

NOVA IZDANJA KNJIGA MILOŠA CRNJANSKOG 
I O MILOŠU CRNJANSKOM 

Ove godine objavljeno je više novih izdanja dela Miloša Crnajnskog, kao i knjiga o Milošu Crnjanskom.

U izdanju PARNAS BOOK-a iz Valjeva objavljena su Izabrana dela Miloša Crnjanskog u jednom tomu, sa predgovorom Nikole Miloševića. Ovo izdanje sadrži tri romana: Seobe,Roman o Londonu i Dnevnik o Čarnojeviću. Poezija je predstavljena Lirikom Itake saKomentarima. Objavljeni su i Kod Hiperborejaca i Sveti Sava. Pod naslovom Crnjanski o nacionalsocijalizmu predstavljen je izbor Dnevnih novinskih vesti, Političkih reportaža, Političkih komentara i Putopisa. Posebno poglavlje posvećeno je Idejama Miloša Crnjanskog.

Izdavačka kuća CID iz Podgorice objavila je Roman o Londonu, u dva izdanja: u tvrdom i polukožnom povezu, sa pogovorom prof. dr Mila Lompara i ilustracijama Bosiljke Kićevac.

NOLIT iz Beograda objavio je Kap španske krvi, a PROMETEJ iz Novog Sada – Antologiju Crnjanski.

Ovih dana u Zadužbinu Miloša Crnjanskog stigli su prvi primerci tri knjige Miloša Crnjanskog u prevodu na rumunski jezik: Lirika Itake (dvojezično), Stražilovo (dvojezično) i Dnevnik o Čarnojeviću. Knjige je objavila izdavačka kuća BRUMAR iz Temišvara, a na rumunski ih je preveo Joan Radin Pejanov, koji je u knjizi Stražilovo objavio i pogovor o pesniku.

U NOLITU (Beograd) objavljeno je i drugo izdanje knjige Mila Lompara Crnjanski i Mefistofel.

***
22.03.2009

MILO LOMPAR – NOVI PREDSEDNIK 
ZADUŽBINE MILOŠA CRNJANSKOG

Upravni odbor Zadužbine Miloša Crnjanskog, na juče održanoj sednici (22. marta ove godine), kojom je predsedavao potpredsednik Zadužbine dr Ivan Janković, jednoglasno je za novog predsednika Zadužbine izabrao dr Mila Lompara, profesora Filološkog fakulteta u Beogradu, uglednog pisca i izuzetnog poznavaoca dela Miloša Crnjanskog.

Milo Lompar je rodjen 1962. godine u Beogradu. Završio je Grupu za jugoslovenske književnosti i opstu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu je doktorirao sa tezom o Istorijskom, poetičkom i knjizevnom nasledju XVIII i XIX veka u poznim delima Miloša Crnjanskog, pred komisijom koju su činili akademik Nikola Milošević, prof. dr Jovan Deretić i prof. dr Novica Petković. Na Filoloskom fakultetu u Beogradu je profesor za Srpsku književnost XVIII i XIX veka i Kulturnu istoriju Srba.

Bio je generalni direktor Politike a. d. (2005-2006).

Objavio je sledeće knjige: O završetku romana (Smisao zavrsetka u romanu "Druga knjiga Seoba" Milosa Crnjanskog) (Nagrada "Stanislav Vinaver"), Moderna vremena u prozi Dragiše Vasića, Njegoš i moderna, Crnjanski i Mefistofel (O skrivenoj figuri "Romana o Londonu")(Nagrada “Djordje Jovanović”), Apolonovi putokazi (Eseji o Crnjanskom)(Nagrada “Laza Kostić”).

Za izbor Mila Lompara za predsednika Zadužbine Miloša Crnjanskog ima lepe simbolike i u tome da je on još kao maturant (1980) dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda za maturski rad posvećen Drugoj knjizi Seoba Miloša Crnjanskog, a kao student (1983) i nagraduStražilovo, koju dodeljuje Zadužbina Miloša Crnjanskog, za dva ogleda posvećena poslednjoj glavi romana Druga knjiga Seoba.

Prethodni predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, od osnivanja Zadužbine, 1980, pa do svoje smrti, januara ove godine, bio je akademik Nikola Milošević.

***
08.02.2009

DAN SEĆANJA NA NIKOLU MILOŠEVIĆA

Dana 8. februara, Zadužbina Miloša Crnjanskog i Udruženje književnika Srbije odžali su, u Sali Udruženja književnika Srbije, Komemoraciju povodom smrti akademika Nikole Miloševića, predsednika Zadužbine Miloša Crnjanskog. Komemoraciji su prisustvovali i gospođa Senka Milošević i gospodin Dušan Milošević, supruga i sin pok. Nikole Miloševića.

Na ovom Danu sećanja na Nikolu Miloševića govorili su Ivan Janković, Srba Ignjatović, Vuk Krnjević, Milo Lompar, Zoran Avramović, Jovan Delić, Gordana Boranijašević i Dimitrije Tasić.

Iz reči Dimitrija Tasića, sekretara Zadužbine Miloša Crnjanskog:

Predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog Nikola Milošević postao je istog onog dana kada je Zadužbina velikog pesnika i osnovana – dakle, 7. juna 1980. godine, na osnivačkoj sednici Upravnog odbora. Izbor Nikole Miloševića za predsednika Zadužbine bio je sasvim prirodan, jer je on već u to vreme važio za prvog, novog, jedinstvenog tumača dela Miloša Crnjanskog posle rata. Nikola Milošević je još 1964. godine, povodom objavljivanja Druge knjige Seoba, dok je njen autor još uvek bio u izgnanstvu i dok je njegovo ime i delo još uvek grubo zatamnjivala presuda Marka Ristića da je Crnjanski »mrtav pesnik«, u časopisu Delo objavio deo svog eseja u kome je ukazao na visoku umetničku vrednost Druge knjige Seoba, a posebno na njenu metafizičku dimenziju. A, opet, vrednost ovog Miloševićevog eseja prvi je uočio niko drugi nego sam Crnjanski, koji je od redakcije Dela dobio primerak časopisa. Crnjanski, inače poznat po škrtosti u pohvalama književnim kritičarima, piše iz Londona Nikoli Miloševiću poduže pismo i u njemu, između ostalog, i ove reči: »To što ste Vi napisali... to je najozbiljnije u hrpi onog što sam čitao dosad o mom romanu... Vi ste, sa Vašim prikazom, bez obzira ko ste i kakva Vas budućnost čeka, nova i lepa pojava među našim kritičarima. Svašta se našlo u drugoj knjizi Seoba, samo ne ono što je pisac hteo, a što ste Vi našli. Iako čujem da ste mlad čovek po godinama, i tek početnik među profesorima univerziteta, ja sam želeo da Vam kažem da sam posle mnogo godina, prvi put, čitajući Vas, video, da kritika i kod nas neće više biti samo vika na pijacama, nego da će pisac moći da računa sa ljudima koji će zapaziti i ono što je u delu bila intelektualna intensija pisca.«

Nekoliko godina kasnije, 1970, Milošević će objaviti i svoju knjigu Roman Miloša Crnjanskog, ističući da je to vrhunac srpske prozne književnosti. Ali Milošević se ne samo najviše približio piščevom delu nego i samom piscu, kao čoveku, ostajući u njegovoj blizini do poslednjih mu dana, a nastavljajući da se bavi njegovim delom do svojih poslednjih. Razumljivo je onda što je udovica pesnikova u svome testamentu Nikolu Miloševića odredila kao jednog od izvršilaca njenog testamenta, kao doživotnog člana Žirija za dodelu »Nagrade Miloša Crnjanskog«, a i jednog od prva tri člana budućeg Upravnog odbora pesnikove zadužbine, koji će ga i izabrati za predsednika Zadužbine, da je vodi evo već nepune tri decenije, a poslednjih godinu i teško bolestan.

***
24.01.2009

PREMINUO NIKOLA MILOŠEVIĆ, 
PREDSEDNIK ZADUŽBINE MILOŠA CRNJANSKOG 

U noći između 23. i 24. januara ove godine, u bolnici na Bežanijskoj kosi, posle duge i teškebolesti, u 78. godini života, preminuo je akademik, prof. dr Nikola Milošević, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog.

 

Nikola Miloševiće je rođen 1929. g. u Sarajevu. Srednju školu je završio u Beogradu, kao i studije (odsek za čistu filozofju), na Filozofskom fakultetu, gde počinje i sa radom – na Katedri za svetsku književnost. Od 1970. godine je redovan profesor, a član SANU postaje 1991. Bio je predsednik Srpskog filozofskog društva. Jedan je od osnivača Demokratske stranke, kao i osnivač i predsednik Srpske liberalne stranke i predsednik Političkog saveta udruženih Srpske liberane stranke i Srpskog narodnog pokreta. Bio je poslanik Srpske narodne skupštine sadašnjeg saziva.

Nikola Milošević je autor velikog i značajnog opusa, koji čine filozofska, književno-teorijska, esejistička i kritičarska dela:

 Antropološki eseji, Negativni junak, Roman Miloša Crnjanskog, Ideologija, psihologija i stvaralaštvo, Andrić i Krleža kao antipodi, Zidanica na pesku, Šta Lukač duguje Ničeu, Filozofija strukturalizma, Dostojevski kao mislilac, Marksizam i jezuitizam, Psihologija znanja, Polemike, Antinomije marksističkih ideologija, Pravoslavlje i demokratija, Književnost i metafizika, Filozofija i psihologija, Carstvo božje na zemlji, Filozofija diferencije, Ima li istorija smisla? Autor je i tri romana: Nit miholjskog leta, Kutija od orahove ljuske iSenke minulih ljubavi. Pred smrt, objavio je svoju poslednju knjigu – Politički spomenar, a pred izlaskom iz štampe je francuski prevod njegovog romana Senke minulih ljubavi , u izdanju L Age d Homme iz Lozane.

Dobitnik je Oktobarske nagrade i Nagrade "Isidora Sekulić", koje je odbio. Primio je u ruke samo

 Povelju Crnjanski, koju su mu dodelili, kao prvom dobitniku, meštani Ilandže, povodom 110-togodišnjice rođenja Miloša Crnjanskog.

Akademik Nikola Milošević bio je predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog od njenog osnivanja, 7. juna 1980. godine. U radu Zadužbine ostavio je neizbrisivi trag.

***